Interested Article - Джорджевич, Тихомир
- 2021-03-20
- 1
Тихоми́р Джо́рджевич ( серб. Тихомир Ђорђевић ; 19 февраля 1868 , Княжевац , Княжество Сербия — 28 мая 1944 , Белград , Югославия ) — сербский этнолог , фольклорист и историк культуры . Профессор этнологии и фольклора Белградского университета . Академик Сербской академии наук и искусств (с 16 февраля 1937 года ). Дядя этномузыковеда .
Биография
Родился 19 февраля 1868 года в Княжеваце в патриархальной семье Раджи Джорджевича, служившего священником в Брестоваце и Лужане под Алексинацем .
Окончил историко-филологический факультет Белградской высшей школы . Затем учился в Венском и Мюнхенском университете , где в 1902 году получил докторскую степень, защитив диссертацию по теме «Цыгане в Сербии» ( нем. Die Zigeuner in Serbien ) .
В 1892 — 1905 годах работал преподавателем и директором учительской школы в Алексинаце .
В 1905 году вернулся в Белград, где стал преподавателем в
, а затем стал доцентом в Белградском университете .Участвовал в войнах на Балканах и в Первой мировой войне в качестве командира медицинской роты . После переезда в Албанию он отправится на службу в Париж, а затем в Лондон, где до конца войны читал лекции по сербской истории и фольклору . По приглашению Никола Пасича участвовал в Парижской мирной конференции .
В 1919 году стал доцентом, а в 1921 году — профессором этнологии и фольклора Белградского университета .
С 19 февраля 1921 года — член-корреспондент, а с 16 февраля 1937 года — академик Сербской академии наук и искусств .
Несмотря на то, что Джорджевич, будучи председателем Сербского литературного общества , приветствовал Вторую мировую войну и нацистскую оккупацию Белграда, он оказался в числе узников концентрационного лагеря Баница , откуда вышел с подорванным здоровьем и последние годы жизни жил в тяжёлых материальных условиях .
Похоронен на Новом кладбище Белграда .
Научная деятельность
Научные интересы Джорджевича были очень разнообразными и широкими: от подробного анализа жизни сербов до этнографических исследований жизни других народов в Сербии ( адыги , аромуны , влахи , греки , цыгане и т. д.) до фольклорных и социологических исследований не только в Сербии, но и в других балканских странах.
Он был первым учёным, который систематизировал и выполнил общую классификацию народных игр, а также представил теоретические и исторические взгляды на народные игры, относящиеся к тому времени, когда он работал. Установил и разработал методические указания для собирателей и исследователей народных игр .
Поддерживая тесные связи со своими зарубежными коллегами, он смог получить доступ к наиболее важной литературе тогдашних исследователей в области этнологии и фольклористики. Он хорошо разбирался в новейших научных направлениях, особенно в тогдашней немецкой этнологической литературе, где народные игры рассматривались с разных сторон. Благодаря ему и поддержке, которую он получил от своих зарубежных коллег, в конце XIX века были созданы условия для упорядочивания народных игр в их широком смысле . Итогом этих исследований стала вышедшая в 1907 году монография «Сербские народные игры», ставшая незаменимой работа при изучении народных игр в широком смысле этого слова . Также благодаря этой работе он установил тесные связи с Сербской королевской академией наук .
Не являясь антропологом стал первым сербским учёным, указавшим на важность палеоантропологии для истории и этнологии. В своей работе 1908 году «Неизвестное кладбище в » он показал, что старые кладбища, некрополи, являются источником первичных данных для многих наук, а также подчеркнул, что сведения, полученные вследствие изучения скелетов и вещей, положенных в могилу, по сути являются единственным источником данных о быте, внешности и образе жизни людей в определённый исторический период прошлого.
Научные труды
- Ђорђевић Т. Р. Српски фолклор. Караџић: лист за српски народни живот, обичаје и предање. 1900. 2 (2-3): 25-42.
- Ђорђевић Т. Р. Кроз наше Румуне : путописне белешке. // Српски књижевни гласник. 1906. 16: 3-93.
- Ђорђевић Т. Р. Српске народне игре. Књ. 1. Српски етнографски зборник, књ. 9. Београд: Српска краљевска академија , 1907
- Ђорђевић Т. Р. Из Србије кнеза Милоша , I и II, 1922-1924
- Ђорђевић Т. Р. Наш народни живот , I-X
- Ђорђевић Т. Р. . — Београд: Српска краљевска академијая, 1913. — 80 с.
- Ђорђевић Т. Р. Архивска грађа за занате и еснафе у Србији од другог устанка до еснафске уредбе 1847 године. — Београд: Српска краљевска академија, 1925. — 317 с.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Земаљског музеја у Сарајеву. — 1926. — С. 1—20.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Скопског научног друштва. — 1926. — Т. 1. — № 1-2. — С. 528—530.
- Ђорђевић Т. Р. Питања из народног предања, веровања и обичаја објављена // Венац, мај-јун 1927.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Скопског научног друштва. — 1927. — Т. 2. — № 1-2. — С. 358—360.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Скопског научног друштва. — 1928. — Т. 3. — № 1. — С. 341—346.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Скопског научног друштва. — 1929. — Т. 5. — № 2. — С. 363—365.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Скопског научног друштва. — 1930. — Т. 7-8. — № 3-4. — С. 410—411.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Скопског научног друштва. — 1930. — Т. 7-8. — № 3-4. — С. 407—410.
- Ђорђевић Т. Р. // Гласник Скопског научног друштва. — 1933. — Т. 12. — № 6. — С. 303—306.
- Ђорђевић Т. Р. // Етнологија. — 1940. — 1 (1). — С. 58.
- Ђорђевић Т. Р. . — Београд: Научна књига, 1953. — 282 с. Српски етнографски зборник 66. Живот и обичаји народни 30. 1953.
- Ђорђевић Т. Р. . — Београд: Научно дело, 1958. — 319 с.
- Ђорђевић Т. Р. Деца у веровањима и обичајима нашега народа. — Београд: Идеа, 1990. — 302 с.
Примечания
- ↑ Bibliothèque nationale de France (фр.) : платформа открытых данных — 2011.
- , с. 68.
- , с. 549.
- ↑ . Дата обращения: 6 апреля 2020. 13 ноября 2019 года.
- // Српска академија наука и уметнoсти
- ↑ , с. 73.
- , с. 67.
- , с. 69.
Литература
- Научне методе и технике Тихомира Ђорђевића. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 224—229.
- Тихомир Ђорђевић и његово научно дело. // Зборник за друштвене науке. 1969. 53: 139—150.
- Тихомир Ђорђевић као хуманиста и интелектуалац свог и нашег времена. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 11-18.
- Барјактаровић М. Др Тихомир Ђорђевић и његов рад : 1868 – 1944 [посвећено десетогодишњици смтри]. // Гласник Етнографског музеја у Београду. 1953. 16: 256—261.
- Васић О. 1994. Класификација игара Тихомира Ђорђевића и њен значај данас. // Balcanica 25-2, Appendix: 95—99.
- Влаховић П. „Етногенеза несловенских балканских народа по радовма Тихомира Ђорђевића“. // У Писци наше етнологије и антропологије. — Београд : Филозофски факултет, Одељење за етнологију, 1987. — С. 106-118.
- Влаховић П. Етногенеза балканских народа у делу ТихомираЂорђевића. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 55-72.
- Гојковић А. Цигани у проучавањима Тихомира Ђорђевића са посебним освртом на циганску музику. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 87-94.
- Драшкић М. Проучавање народних ношњи Тихомира Р. Ђорђевића : поводом тридесетогодишњице смрти. Гласник Етнографског института САНУ. 1974. 22: 221-228.
- Т. I , № 1–2 . — С. 547–551 . Др Тихомир Р. Ђорђевић (19. II 1868 – 28. V 1944) // Гласник Етнографског института САН. — Београд: , 1952. —
- Ђукановић М. Тихомир Ђорђевић на Конференција мира у Паризу 1919. године : прилог биографији. // Гласник Етнографског института САНУ. 1980. 29: 45–61.
- Жикић М. Животни пут академика Тихомира Р. Ђорђевића. // Гласник Етнографског музеја. 2012. 76: 331-338.
- Zečević S. Đorđevićevi prilozi srpskoj mitologiji. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 230-233.
- , Janković D. S. Građa o životu i radu Tihomira R. Đorđevića. // Bilten Instituta za proučavanje folklorа. 1955. 3: 181-183.
- , Janković D. S. Spisak štampanih radova Tihomira R. Đorđevića. // Bilten Instituta za proučavanje folklorа. 1955. 3: 183-197.
- Тихомир Ђорђевић и значај његовог „Караџића“. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 203-214.
- „Историјско-етнолошки радови Тихомира Р. Ђорђевића о народном жвоту у игри и музици“. // У Споменица посвећена стогодишњици рођења Тихомира Ђорђевића. Посебна издања, књ. CDXLV. Споменица, 1971. књ. 51, 7-17. Београд : САНУ.
- doi : . The Brothers Tihomir and Vladimir Djordjević: Pioneers of Ethnomusicology in Serbia // Yearbook of the International Folk Music Council International. — Folk Music Council, 1975. — Vol. 7. — P. 67—76. —
- Јовановић Б. Тихомир Ђорђевић и антејски принцип етнологије. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 43-54.
- Кнежевић С. Професор етнологије, Тихомир Р. Ђорђевић и његово проучавање медицинских прилика у прошлости // Гласник Етнографског института САНУ. — Београд: Т. ХLIV . — С. 261–270 . , 1995. —
- Ковачевић, И. „Тихомир Ђорђевић“. // У Историја српске етнологије 2, 141-153. Београд : Српски генеалошки центар, 2001. .
- Корићанац, Т. Београдски атлас Јована Цвијића : век и по од рођења : 1865-2015. Београд : САНУ : Музеј града Београда, 2015: 68-69.
- Љубинковић, Н. „Живот и дело Тихомира Р. Ђорђевића“. У Наш народни живот 4, ур. Иван Чоловић, 275-290. Београд : Просвета, 1984.
- Марјановић В. // Фолклористика. — Београд: Удружења фолклориста Србије, 2018. — Т. 3/2 . — С. 67–79 . — ISSN . — doi : .
- Миленковић В., Биљана М. П. „Издаваштво“. // У Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, 130-147. Београд : Службени гласник : Етнографски и институт САНУ, 2017.
- Митровић М. М. // Фолклористика. — Београд: Удружења фолклориста Србије, 2018. — № 3/2 . — С. 107–123 . — ISSN . — doi : .
- Младеновић О. Око расправе Тихомира Ђорђевића „Српске народне игре“ // Гласник Етнографског института САНУ. — Београд: Т. ХХVI . — С. 175–189 . , 1977. —
- Nedeljković D. Značaj naučnog dela Tihomira R. Đorđevića. Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 217-223.
- Недељковић Д. „Етнолошко дело и личност академика Тихомира Ђорђевића“. // У Споменица посвећена стогодишњици рођења Тихомира Ђорђевића. Посебна издања, књ. CDXLV. Споменица, 1971. књ. 51, 25-30. Београд : САНУ.
- Обровачки Љ. Заоставштина Тихомира Р. Ђорђевића у легату сестара Јанковић. // Гласник Народне библиотеке Србије. 2000. 2/1: 117-124.
- Павковић Н. „Ђорђевић Р. Тихомир“. // У Енциклопедија српске историографије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић, 370-371. Београд : Knowledge, 1997.
- Пантелић Н. „Тихомир Ђорђевић и његово дело“. У Ђорђевић, Тихомир Р. Деца у веровањима и обичајима нашега народа, 5-19. Београд : Идеа ; Ниш : Просвета, 1990.
- Пантелић Н. Допринос Тихомира Ђорђевића проучавању породице. Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 73-78.
- Пичета В. И. // Вопросы истории . — 1947. — № 7 . — С. 131—133 .
- Поповић Д. Карактеристике и рецепција научног рада Тихомира Р. Ђорђевића // Годишњак за српски језик и књижевност ХХIV/11. — Ниш: Универзитета у Нишу , 2011. — С. 231–241 .
- Раденковић Љ. Допринос Тихомира Р. Ђорђевића истраживању митолошких бића. // Balcanica. 1994. 25-2, Appendix: 79-86.
- Стевановић Л., Прелић М., Златановић С. „Етнолози“. // У Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, 83-93. Београд : Службени гласник : Етнографски и институт САНУ.2017.
- Ћулибрк С. Социолошка страна научног дела Тихомира Ђорђевића. // Народно стваралаштво. Фолклор. 1968. Год. 7, св. 28: 234-247.
- 2021-03-20
- 1