Interested Article - Санджак Ускюб

Санджак Ускюб (Скопье) ( тур. Üsküp Sancağı ) — один из санджаков (районов) Османской империи. Административным центром санджака был город Ускюб ( Скопье ) в Северной Македонии .

Происхождение

Скопье (Ускюб) ранее был столицей Сербского царства в 1346 - 1371 годах .

Ускюб стал частью Османской империи после того, как был захвачен из турками-османами области Вука Бранковича 6 января 1392 года . Первым османским губернатором Скопье был Паша Йигит-бей (? — 1413), который завоевал Скопье для Османской империи . Следующим был Исхак-бей , который был послан руководить военными действиями в Сербии весной 1439 года , и был заменен его сыном Исааком Исаковичем на посту санджакбея санджака Скопье .

Санджак первоначально образовался как так называемый краиште ( Скопско краиште ; пограничная область Скопье), которая была преобразована в полноценный санджак в середине XVI века .

История

Санджак Ускюб часто выдавался бейлербеям в качестве (временного удела) . Вплоть до XIX века санджак был частью эялета Румелия .

Восстания против османского правительства происходили в санджаке в 1572 , 1584 , 1585 и 1595 годах . Во время Великой Турецкой войны австрийский генерал захватил и сжег город Скопье в 1689 году .

В 1868 году санджак Скопье вместе с санджаком Призрен , санджаком Дибра и санджаком Ниш стал частью недавно созданного Призренского вилайета . Когда Косовский вилайет был основан в 1877 году , Призренский вилайет (без нескольких нахий, аннексированных Сербией) и его санджак Скопье стали частью Косовского вилайета, а Скопье — его резиденцией.

Согласно Османской всеобщей переписи населения 1881/82-1893 годов, каза (субрайон) Ускюб имел общее население 70 170 человек, состоящее из 40 256 мусульман, 22 497 болгар , 6 655 греков, 724 евреев и 38 латинян .

Во время Первой Балканской войны в 1912 году и в начале 1913 года санджак Скопье был оккупирован Сербским королевством . На основании Лондонского договора , подписанного во время Лондонской конференции в 1913 году , ее территория вошла в состав Сербии.

Примечания

  1. . skopskokale.com.mk. — «The handwriting of the triod of the Khludov collection in the Moscow Historical Museum no. 162, completed on 6 January 1392, on the day of the Ottoman conquest of Skopje.» Дата обращения: 7 февраля 2011. 7 февраля 2011 года.
  2. Сима Ћирковић; Раде Михальчић. . — Knowledge, 1999. — С. 645. 20 января 2023 года. . — «Такав санџак-бег, као скопски (од 1392), имао је знатно шира овлашћења: надзирао је суседне трибутарне господаре и имао је право да сам организује и предводи мање освајачке по- ходе.».
  3. Houtsma, Martijn Theodoor (1993), Encyclopaedia of Islam , vol. VIII, Netherlands: E.J. Brill and Luzac and Co., p. 876
  4. {{{заглавие}}} (Ser) // Godišnjak. — Sarajevo, SFR Yugoslavia: Društvo Istoričara Bosne i Hercegovine, 1953. — С. 46 .
  5. Evliya Çelebi . Putopis - Kulturno nasljeđe (неопр.) / . — Svjetlost, 1967. — С. 279. . — «29. Skopski sandžak nije osnovan odmah poslije zauzimanja Skoplja, nego je od 1392. pa sve do pada Srbije (1459.) i Bosne (1463.) Skoplje bilo sjedište krajišnika koji su upravljali cijelim turskim područjem od Skoplja do Vrhbosne. Osnivanjem smederevskog i drugih sandžaka u Srbiji i bosanskog sandžaka to je krajište znatno smanjeno i izgubilo značaj koji je dotle imalo. Sredinom XVI. v. ono je postalo središnja oblast zasebnog skopskog sandžaka.».
  6. Ljubiša Doklestić. (хорв.) . — Školska knj, 1964. — С. 65. 11 октября 2013 года. . — «...[Skoplje] je sjediste sandzak-bega posebnog [sandzaka] u ru- melijskom ejáletu, ali je taj sandzak mnogo puta davan mir-i miranima od dva tuga [kao arpaluk].».
  7. Trudy Ring; Robert M. Salkin; Sharon La Boda. (англ.) . — Taylor & Francis , 1995. — P. 659—. — ISBN 978-1-884964-02-2 . 11 августа 2020 года.
  8. Grandits, Hannes; Nathalie Clayer; Robert Pichler. (англ.) . — Gardners Books, 2010. — P. 309. — ISBN 978-1-84885-477-2 . 11 августа 2020 года. . — «In 1868 the vilayet of Prizren was created with the sancaks of Prizren, Dibra, Skopje and Niš; it only existed till 1877».
  9. Kemal Karpat (1985), от 20 января 2021 на Wayback Machine , , p. 140—141

Источники

  • Ağanoğlu, Yıldırım. (тур.) . — İstanbul: Rumeli Türkleri Kültür ve Dayanışma Derneği, 2000.

Ссылки

Источник —

Same as Санджак Ускюб