Interested Article - Печский санджак

Печский санджак ( тур. İpek sancak , серб. Пећки Санџак , алб. Sanxhaku i Dukagjinit ) — санджак Османской империи со столицей в Пече (ныне территория Косова). Санджак был образован после того, как турки захватили Печ в 1455 году , первым санджак-беем (губернатором) стал Махмут-паша Дукаджини .

Санджак включал 4 казы (уезда) - Печ, Джяковица , Гусинье и Беране .

Санджак часто находился под непосредственным контролем санджак-бея Скадарского санджака . В 1536 году Али-бек, санджак-бей Печа, был повешен по приказу султана за ошибки и некомпетентность в управлении санджаком . Христианское население санджака часто восставало против османских властей, особенно в 1550-х годах, поскольку были не в состоянии платить недавно введенные тяжелые налоги . Во время одного из таких восстаний санджак-бей Касим-бек получил приказ подавить восстание с помощью Скадарского санджака (в случае необходимости) . В 1690 году санджак-бей Махмуд-паша Хасанбегович атаковал австрийские войска в Пече во время Великой турецкой войны .

Когда в 1877 году был создан вилайет Косово , Печский санджак стал его частью.

Во время Первой Балканской войны , в конце 1912 года санджак был оккупирован войсками Черногории и Сербии . В 1914 году малая его часть вошла в состав вновь созданного Княжества Албания , на основе мирного договора, подписанного в ходе Лондонской конференции в 1913 году .

Примечания

  1. Altimari, Francesco; Janez Stanič. (словенск.) . — Cankarjeva založba, 1984. — С. 41. . — «Z zavzetjem Peči je bil ustanovjjen du- kagjinski sandžak s sedežem v Peči, za sandžakbega pa postavljen Mahmut paša Dukagjini.».
  2. Samardžić, Radovan. (хорв.) . — Srpska knjiiževna zadruga, 1983. — С. 264. . — «Пећки санџак је обухватао пећку, ђаковичку, гусињску и беранску (Доњи Васојевићи) казу.».
  3. . — Sarajevo: Drustvo Istoricara Bosne i Hercegovine, 1950. — С. 95. . — «.у личности султана који их за сваки пропуст може казнити ...објешен пећки санџак-бег Али-бег».
  4. Schmitt, Oliver Jens (2010), , vol. 4, Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien, p. 43, ISBN 978-3-631-60295-9 , The Christian population of sancak of Dukagjin rebelled particularly often in 1550 {{ citation }} : Википедия:Обслуживание CS1 (отсутствует издатель) ( ссылка ) от 6 декабря 2014 на Wayback Machine
  5. (словенск.) . — Savez društava istoričara Jugoslavije, 1978. — С. 209. . — «Tako je beg Dukađina, Kasim-beg , bio zadužen... dizdaru Drača i dizdarima skadarskog sandžaka da pomognu sandžak-begu Dukađina, Kasim-begu».
  6. (серб.) . — Novi Sad: Matica srpska (Novi Sad, Serbia). Odeljenje za društvene nauke, 1956. — С. 48. . — «Пошто је на Призрен напао Дукађински санџак Махмуд-паша Хасанбеговић».
  7. Vickers, Miranda. . — I.B.Tauris , 1999. — С. 77, 78. — ISBN 978-1-86064-541-9 .
Источник —

Same as Печский санджак