Interested Article - Венгерско-русская практическая транскрипция

За исходную для транскрибирования венгерских имён и названий форму принимается именительный падеж единственного числа. Артикль , как определённый ( a , az ), так и неопределённый ( egy ), отбрасывается.

Сложные географические названия в венгерских источниках, а значит и в русской транскрипции, пишутся в подавляющем большинстве случаев слитно.

Частичная ассимиляция согласных в произношении ( ts , tsz , gyj и т. д.) в практической транскрипции не отображается.

Таблица практической транскрипции

Буква/буквосочетание Примечание Передача Примеры
a, á после gy, ny, ty (кроме стыка слов в сложном названии) я Magyaratád Мадьяратад
в остальных случаях а Agárdi Агарди, Nagyállás Надьаллаш
b б Báby Баби
c, cz ц Cuca Цуца, Peczely Пецели
ck в названиях немецкого происхождения к Eckhardt Экхардт
cs ч Fejercse Фейерче
d д Dad Дад
e, é в начале слова и после гласных, кроме i
а также на стыке слов в сложном названии
э Egri Эгри, Éri Эри, Nagyerdő Надьэрдё
в остальных случаях е Kemenyik Кеменьик, Tüskés Тюшкеш
в сочетаниях , ew — см. ö , ő
f ф Elfer Эльфер
g, gh г Egri Эгри
gy дь Gyoma Дьёма
gyj, ggy ддь Meggy Меддь
h х Mihály Михай
в сочетании ch+согласная; в конце слова после g, t не передаётся Kossuth Кошут
i, í и Bolyai Бояи
j после гласных й Ajka Айка, Pocsaj Почай
между согласными, в конце слова после согласного и Naszürjhedy Насюрихедь
ja, já, lya, lyá в начале слова я Jakab Якаб
после гласных йя , я Folyás Фойяш
после согласных внутри слова ья Borjád Борьяд, Adorjánháza Адорьянхаза
на стыке слов в сложном названии я после гласных
ъя после согласных
Felsőjárás Фельшёяраш, Kisjakabfalva Кишъякабфальва
je, jé, lye, lyé в начале слова е , йе Еке, Jékely Йекели
после гласных йе Fejercse Фейерче
после согласных внутри слова ье
на стыке слов в сложном названии е после гласных
ъе после согласных
ji, jí, lyi, lyí в начале слова и после гласных;
на стыке слов в сложном названии
йи Jianu Йиану
после согласных внутри слова ьи
jj й
jo, jó, lyo, lyó в начале слова и после гласных;
на стыке слов в сложном названии
йо Jókai Йокаи
после согласных внутри слова ьо Kissomlyó Кишшомьо
jö, jő, lyö, lyő в начале слова и после гласных;
на стыке слов в сложном названии
йё Hejőbába Хейёбаба
после согласных внутри слова ьё
ju, jú, lyu, lyú в начале слова и после гласных ю Juhasz Юхас
после согласных внутри слова ью Varjúlapos Варьюлапош
на стыке слов в сложном названии ю после гласных
ъю после согласных
Kisjustus Кишъюштуш
jü, jű, lyü, lyű в начале слова и после гласных;
на стыке слов в сложном названии
ю , йю
после согласных внутри слова ью
k к
l перед гласными л Kalász Калас
перед согласными или в конце слова ль Kőhalmi Кёхальми
lja лья Gőböljárás Гёбёльяраш
lju лью
ly, lly й Mihály Михай
ly + гласная см. j+гласная
m м
n н
ny нь Kemenyik Кеменьик, Nyáregyháza Ньяредьхаза, Nyúl Ньюль
o, ó о Katona Катона
ö, ő, eö, ew в начале слова и после гласных
а также на стыке слов в сложном названии
э Öttömös Эттёмёш, Balatonőszöd Балатонэсёд
после согласных ё Mezőörs Мезёэрш, Kisszőllős Кишсёллёш
p п
q, qu встречается в словах иностр. происхождения к
r р
s ш Ilosvai Илошваи
ss ш , шш Andrássy Андраши, Jánossomorja Яношшоморья
sz с Oszkár Оскар, Resznek Реснек
t, th т Ortutay Ортутаи, Osváth Ошват
ty ть
tz встречается в устар. написании фамилий ц Pakolitz Паколиц
tzsch ч Delitzsch Делич
u, ú после gy, ny, ty (кроме стыка слов в сложном названии) ю Gyugy Дьюдь, Tyukod Тьюкод
в остальных случаях у Újfehértó Уйфехерто, Nagyút Надьут
ü, ű в начале слова и на стыке слов в сложном названии и Üzemi Иземи
в остальных случаях ю Gyüre Дьюре
v, w в
y кроме сочетаний gy, ly, ny, ty и Benamy Бенами
z кроме сочетаний sz, cz, tz, zs з Géza Геза
zs ж Zsigmond Жигмонд

Примечания

  1. В некоторых именах собственных c может передаваться как к : Corvin — Корвин.
  2. В случаях, когда две буквы относятся к двум разным словам в сложном названии, каждая буква передаётся отдельно: Va sz ar — Ва шз ар, Kö zs ég — Кё зш ег.
  3. Инструкция по передаче географических названий рекомендует писать с й , Гиляревский/Старостин и Ермолович — без.
  4. Инструкция по передаче географических названий рекомендует писать Е , Гиляревский/Старостин и Ермолович — Йе.
  5. В некоторых немецких названиях s может передаваться и как с или з : Astoria Астория, Semmelweis Земмельвейс.
  6. Передача ss одним ш рекомендуется у Ермоловича. В фамилиях с традиционной орфографией (см. раздел ниже) ss часто соответствует современному одному s . Буквосочетание ss в современной орфографии встречается, например, в географических названиях на стыке основ и передаётся как шш .
  7. Инструкция по русской передаче немецких географических названий. — М., 1974. — 32 с.

Старая орфография в венгерских фамилиях

В основе современной венгерской орфографии лежит фонетический принцип: для обозначения одного звука используется одна и та же буква, а одной буквой или буквосочетанием обозначается обычно один и тот же звук. Однако в записи некоторых венгерских фамилий используется традиционалистский подход, и они записываются в старой орфографии. Ниже приведена таблица соответствия старой и новой орфографии для таких фамилий .

Старая орфо­графия Совре­мен­ная орфо­гра­фия Примеры с транскрипцией в современной орфографии
a á Jany [jáni], Kerkapolÿ [kërkápoli]
aa, aá á Aachs [ács], Gaal [gál], Gaál [gál], Baár-Madas [bár-madas], Paál [pál], Saád [sád], Vaád [vád]
áh á Stáhly [stáli]
bb b Drább [dráb], Rabb [rab]
ch cs Cházár [császár], Cholnoky [csolnoki], Damjanich [damjanics], Forgách [forgács], Jurisich [jurisics], Kálmánchey [kálmáncsei], Kovách [kovács], Madách [madács], Péchy [pécsi], Széchenyi [szécsényi vagy szécsënyi], Széchényi [szécsényi], Zichy [zicsi], Zách [zács]
h Áchim [áhim], Aulich [aulih]
k Achác [akác]
chs cs Aachs [ács]
csh cs Csholnoky [csolnoki]
cz c Bárczi [bárci], Czech [ceh], Czetz [cec], Czuczor [cucor], Czuczi [cuci], Kazinczy [kazinci], Móricz [móric], Rácz [rác], Rákóczi [rákóci], Werbőczy [vërbőci]
cs Czupor [csupor]
dd d Buddai [budai]
dgy ggy Medgyessy [mëggyesi], Mëdgyes [mëggyes]
ds dzs Dsida [dzsida]
e é Geczi [géci], Mehely [méhëli]
ö Weöres [vörös]
ë ë Boër [boër]
ee ē (долгое e) Beer [bēr]
ee, eé é Veer [vér], Beély [béli], Leél-Őssy [lél-ősi], Veér [vér]
éh é Czéh [cé], Enéh [ené], Kléh [klé], Kóréh [kóré], Léh [lé], Pléh [plé]
eo ö Georch [görcs]
ö Eördögh [ördög], Eötvös [ötvös], Veöreös [vörös], Weöres [vörös]
ő Beöthy [bőti], Eöry [őri], Leövey [lővei]
ő Csekeő [csekő], Deseő [dezső], Eőry [őri], Leővey [lővei], Szegheő [szegő]
ew ö Thewrewk [török]
ő Dessewffy [dezsőfi]
ff f Antalffy [antalfi], Bélaffy [bélafi], Pálffy [pálfi]
g gy Tölg [tölgy]
gh g Balogh [balog], Csajághy [csajági], Ghillányi [gilányi], Ghyczy [gici], Végh [vég]
gj gy Bágjoni [bágyoni]
i í Biró [bíró], Himfy [hímfi], Nyiri [nyíri], Timár [tímár], Vig [víg]
j Mailáth [majlát], Pais [pajzs], Saitos [sajtos]
ii í Siipos [sípos]
j gy Szíjjártó [szíjgyártó]
i Bezerédj [bezërédi]
ly Pója [pója], Puja [puja] (В современной орфографии должно быть Pólya, Pulya.)
jj j Íjjas [íjas], Tolvajj [tolvaj]
kh k Khovács [kovács], Pákh [pák]
l j Mihálffy [mihájfi]
ll Attila [atilla], Szakál [szakáll], Zakál [szakáll]
ly Mihálffy [mihályfi или mihájfi]
li j Chuliak [csujak]
ll l Antall [antal], Gáll [gál], Ghillányi [gilányi], Széll [szél]
lly lj Várallyai [váraljai]
ly j Felyes [fejes], Hörömpöly [hörömpöj], Korbuly [korbuj], Kodály [kodáj], Semlyén [sëmjén], Zuboly [zuboj]
n ny Zigán [cigány]
ni nyi Zríni [zrínyi]
ny, nÿ nyi Batthyány [battyányi], Legánÿ [lëgányi]
o ó Rákoczy [rákóci] Rokay [rókai]
oh ó Bohné [bóné], John [jón], Kacsoh [kacsó], Kiskoh [kiskó] (муниципалитет),
oo, oó ó Soos [sós], Boór [bór], Isoó [izsó], Joó [jó], Koós [kós], Oó [ó], Soós [sós][
öö, öő ő Töör [tőr], Böőr [bőr], Szöőr [szőr], Vöő [vő]
ph p Véphy [vépi]
pp p Apponyi [aponyi], Papp [pap]
rh r Rhédey [rédei]
rr r Tarr [tar]
s sz Justh [juszt]
zs Balás [balázs], Darás [darázs], Désy [dézsi], Dósa [dózsa], Fóris [fórizs], Jósika [józsika], Kolos [kolozs], Pais [pajzs], Posgay [pozsgai], Törs [törzs]
‘s zs ‘Sigmond [zsigmond]
ss s Boross [boros], Egressy [egrësi], Kiss [kis], Kossuth [kosut] Passuth [pasut], Wesselényi [veselényi], Vass [vas], Veress [vërës], Wass [vas]
zs Dessewffy [dezsőfi], Possonyi [pozsonyi]
ssz Tessely [tesszeli]
th t Báthory [bátori], Both [bot], Honthy [honti], Horthy [horti], Horváth [horvát], Konkoly Thege [konkoj tege], Kossuth [kosut], Mikszáth [mikszát], Thaly [tali], Tóth [tót], Németh [némët]
ts cs Babits [babics], Batsányi [bacsányi], Takáts [takács]
tt t Attila [atilla]
tthy tty Batthyány [battyányi]
tsch cs Kotschy [kocsi]
tz c Raátz [rác], Rátz [rác]
u ú Bus [bús], Guzs [gúzs], Hajdu [hajdú]
uu, uú ú Kuun [kún], Buús [bús]
ü ű Szekfü [szëkfű], Keserü [keserű], Szücs [szűcs]
ua ó Guary [góri]
üű ű Szüűts [szűcs], Tüű [tű]
w v Wesselényi [veselényi], Wass [vas]
x ks Taxonyi [taksonyi]
y i Ady [adi], Ápriliy [áprili], Csontváry [csontvári], Déry [déri], Finály [fináli], Galy [gali], Garay [garai], Hutyra [hutira], , Jány [jáni v. jányi], Jékely [jékëli], Jóny [jóni], Kerpely [kërpëli], Kisfaludy [kisfaludi], Kölcsey [kölcsei], Kuny [kuni], Moholy [moholi], Reguly [rëguli], Szakály [szakáli], Szebeny [szëbëni], Szokoly [szokoli], Thököly [tököli], Uzony [uzoni], Veszely [vëszël]i, Vizslány [vizsláni], Vörösmarty [vörösmarti], Ybl [ibl]
j Háyas [hájas], Haypál [hajpál], Guyon [gujon], Mayláth [majlát], Maylád [majlád], Vayk [vajk]
ji Bay [baji], Háy [háji v. háj], Fáy [fáji], Pray [praji], Vay [vaji], Zay [zaji]
ÿ i Harasztÿ [haraszti], Hutÿra [hutira], Kerkapolÿ [kërkápoli], Weöreöshegyÿ [vöröshëgyi]
z c Zigány [cigány]
sz Cházár [császár], Zabó [szabó], Zalay [szalai], Zente [szente]

Примечания

  1. Деак Ш. Учебник венгерского языка. — Будапешт: Tankönyvkiadó, 1961. — Т. 1. — С. 10.
  2. Майтинская К. Е. Венгерский язык. — М. : Изд-во Академии наук СССР, 1955. — С. 88—89.
  3. . Дата обращения: 7 июня 2015. 4 марта 2016 года.
  4. Буква ë используется венгерскими лингвистами для обозначения краткого закрытого [e] — звука, который есть в некоторых диалектах, но отсутствует в стандартном венгерском.
  5. В венгерском языке звуки e и é различаются не только по долготе, но и по качеству, поэтому долгое e — это не то же, что é.


Литература

  • / Сост. А. 3. Скрипниченко ; Ред. Н. К. Тарасюк . — М. , 1988. — 28 с. — 300 экз.
  • Д. И. Ермолович . Правила практической транскрипции имён и названий с 29 западных и восточных языков на русский и с русского языка на английский. — М. : Аудитория, 2016. — С. 12—15. — ISBN 978-5-9907943-1-3 .
  • Р. С. Гиляревский, Б. А. Старостин. Иностранные имена и названия в русском тексте. — 3-е изд. — М. : Высшая школа, 1985. — С. 117—126.

Ссылки

Источник —

Same as Венгерско-русская практическая транскрипция